Cik je zore, radni dan. Napolju sipi sneg. Budilnik je upravo usplahireno odzvonio 6:30h. I dok gledaš svoje lice u ogledalu – koje više liči na mapu sveta – iz tek probuđene svesti dokotrlja se misao: “Kako ću ovakva preživeti dan?”

Sve smo barem jednom imale takva jutra. Umorne, iscrpljene, sa horizontom koji doseže ne dalje od oboda šoljice tek skuvane kafe i licem koje umesto “Osećam se odlično!” poručuje “..fali mi bar još tri sata sna.”

Međutim stvari će se dramatično promeniti, jer ovo je trenutak u kojem u priču uskače tvoj neseser sa šminkom. Kao mala čarolija koja ti pomaže da poletiš, ali samo ako veruješ u čuda. Petnaest minuta kasnije, uz trunčicu praha i malo boje, gledaš verziju sebe koja je zapravo sve vreme već tamo, u ogledalu – samo je čekala da zablista. 

Pričam ti ovo jer sam tokom godina i godina rada kao, šminker i edukator, prošla kroz stotine sličnih ogledala. Sva ta lica, sve te priče – različite žene sa različitim životima, problemima, brigama i željama, a sve sa istim ciljem: da se osećaju dobro, primećeno, voljeno i lepo.

I znate šta? Šminka može biti alat upravo za to – da osnaži, izrazi i inspiriše. 

Svakodnevne borbe nas običnih žena

Da budemo potpuno iskrene, svakodnevni život većine žena, daleko je od glamuroznog.

To nisu crveni tepisi, reflektori i timovi stručnjaka koji brinu o svakom detalju našeg izgleda, u pre – i post – produkciji. To su jurnjava kroz dan pun obaveza, balansiranje između posla i porodice, suočavanje s budžetom svakog meseca i stalni pritisak da budemo „all in one“.

Ako ste mama, verovatno ponekad hvatate sebe kako sanjate o pet minuta potpune tišine i mira. Ili radite puno radno vreme i samo želite da pregurate dan, a da ne izgledate kao da vas je progutao tornado.

Možda ste nečija baka i suočavate se sa promenama na koži koje vas nedvosmisleno podsećaju na suštinu Heraklitove filozofije, davnih dana sumiranu u samo dve reči: Panta Rei – Sve teče, sve se menja.

Ali, hajde da stanemo na trenutak i postavimo jedno važno pitanje: zašto ne bismo, uprkos svemu, zaslužile i malo divljenja? Pa makar to divljenje prvo došlo od nas samih.

Šminka nije fasada

Većina žena koja me prvi put upozna, uverena je da šminka treba da prikrije nesavršenosti. Kao da će sloj pudera ili korektora uspeti da izbriše sve one neprijatne sitnice koje nas čine – pa, ljudskim bićima. I onda s tim uverenjem, kreće niz pogrešnih pitanja:

“Koji puder će mi prekriti sve?”,
“Kako da izbrišem pore?”,
“Čime da kamufliram kesice?”,
“Šta će najbolje da mi prepegla bubuljice?”

Nisu one krive. Beauty industrija decenijama manipuliše upravo ovim igrokazom reči, ne bi li stvorila ovakve i još mnoge druge pogrešne pretpostavke. I ono najgore i neoprostivo – sveti ritual vekovnog ženskog ulepšavanja, svela je na banalno građenje fasade. 

Ali evo otkrovenja: drage moje žene, ne treba da se krijete!
Šminka nije tu da sakrije vašu priču – već da je ispriča glasnije.

Sve mi imamo „mape na licu“ – linije smejalice, pokoju flekicu, pore i bore, ponekad i tamne podočnjake. I sve je to deo našeg identiteta. I da, šminka vam može pomoći, ali pre svega da istaknete ono što volite kod sebe: da naglasite svoje oči, osvežite lice, istaknete usne – da se osećate slobodno, komotno i najbolje na svetu.

Kao što je rekla Helen Miren, jedna od onih žena koje i u poznim godinama zrače nekom posebnom lepotom (a kako i ne bi sa takvim bogatstvom duha i snagom životnog iskustva):

“Šminka nije tu da promeni ko ste, već da pokaže svetu ko ste zaista.”

Na putu do sebe

Sećam se jedne klijentkinje, ime joj je Ana. U tom trenutku, Ana ima 45 godina, dvoje dece i posao koji je potpuno iscrpljuje. Kad god je se setim, u mislima mi prvo iskrsnu dva zelena oka.

Pojavila se na mojoj radionici sa tim prelepim očima, umorna od posla i života, sa samo jednom željom: “Da sakrijem ove podočnjake, ništa drugo.” Ali već nakon prvih deset minuta, predložila sam: “Ana, tvoje oči su prelepe – hajde da ih istaknemo, a podočnjake ćemo lako.”

Kada se najzad pogledala u ogledalo, rekla je nešto što nikada neću zaboraviti: “O moj bože koliko su mi oči zelene!”

I dan danas, kada me neko pita da pojasnim šta je to dobro odrađen makeup, volim da kažem:

“To je kada se žena pogleda u ogledalo i prvo što zapazi je nešto lepo na sebi, što do tad nije primećivala ili nije videla na taj način.”

Šminka ne treba da ima za cilj da vas sakrije – već upravo suprotno, da naglasi vašu lepotu.

Nesavršenosti su tvoja snaga

Nesavršenosti JESU tvoja snaga!

I ja to ne kažem tek tako. Zapravo, u ovom pokliču leži mnogo dublji smisao, a veliki Leonard Koen ga je sjajno formulisao ovako:

“There is a crack in everything, that’s how the light gets in.”

Lepota nije u savršenstvu, već u autentičnosti. Zamislite prirodu i sve one pejzaže koji nam oduzimaju dah – niko ne gleda planinski vrh misleći: “Tjah, šteta što nije malo ravniji.”

Slično je i s licem. Lepota je u teksturama, u linijama, u posebnosti nečega što vas izdvaja, što je drugačije. Ne moramo izgledati savršeno da bismo bile lepe. Ali da bismo bile lepe, neophodno je da prigrlimo ono što jesmo.

Šminka je tu da bude naš saveznik.

Ne naš sudija.

---

Ako ova poruka rezonuje s tobom, a osećaš se izgubljeno u makeup svetu, pozivam te da se pridružiš mom programu Tvoje lice, tvoja priča, gde možeš naučiti kako da šminku koristiš s lakoćom i na način koji te osnažuje.