Početkom prošle godine, zastala sam i počela da preispitujem sadržaj koji kreiram i delim. Nakon mnogo godina beauty blogovanja, a zatim i novinarstva, došla sam do trenutka u kojem sam morala da se zapitam: Da li ono o čemu pišem ima smisla? Da li doprinosi nekoj vrednosti? Ili samo pojačava neprekidno zveckanje u beskrajnom moru preporuka, recenzija i reklama?

Odgovor na ovo razmišljanje, pronašla sam pre neki dan, u tekstu genijalne Simone Seol “Are you just adding to the noise?” u kojem ona iz svoje perspektive, razmatra slična pitanja i diskutuje o tome šta je “buka”.

Buka ne mora nužno biti nešto loše, ona zavisi od percepcije. Jer, ono što je nekome u datom trenutku besmisleno, drugima može biti od značaja. Ipak, s vremena na vreme u životu, desi se momenat “prosvetljenja”, kada je važno prepoznati šta je zaista korisno i iskreno, a šta je površno i nebitno.

Shvatila sam da kozmetika – iako je deo mog života, posla i kreativnosti – trenutno zauzima prostor u kojem ne osećam da doprinosim nekoj suštinskoj vrednosti. Ili bar ne na način na koji sam o njoj do sada pisala: o novim formulacijama, novitetima, trendovima koji dolaze i prolaze. Sve to ima svoje mesto, ali kada se ogole svi slojevi, ostaje pitanje: zašto je ovo važno?

Lepota, ali i lepota življenja

Šminka ima moć da transformiše. Može nas osnažiti, pomoći nam da se osećamo lepše, sigurnije u sebe. Verujem u to, jer sam tom efektu svedočila iznova i iznova – kako na sebi, tako i na ženama sa kojima sam imala prilike da radim.

Međutim, u vreme kada se suočavamo s velikim pitanjima – ratovima, klimatskim promenama, siromaštvom – ne mogu da ne pomislim: da li je moja priča o još jednoj savršenoj nijansi ruža zaista ono što je potrebno ovom svetu?

Ovo ne znači da umanjujem značaj lepote. Niti značaj šminke. Šminka, na različite načine, može biti čin otpora, brige o sebi, pa čak i umetnosti. Ipak, u meni se bude pitanja: 

Da li je ono što radim iskreno i autentično? Jesam li to zaista ja, ili pratim šablone i algoritme?

Koja je svrha toga što radim? Da li se trudim da inspirišem i pružim vrednost, ili da samo popunim prostor?

Koliko daleko sam spremna da idem? Da li je moj sadržaj oslonjen na prolazne trendove, ili ima temelje u nečemu što je trajnije i smislenije?

Za mene lepota nikada nije bila samo spoljašnji sjaj. Uvek je bila put do autentičnosti, na kom prihvatamo sebe onakvima kakvi jesmo i pronalazimo snagu u sopstvenim nesavršenostima.

Želim više ovakvih tema, priča koje osnažuju, koje inspirišu da razmišljamo dublje o sebi, svom mestu u svetu, svojoj vrednosti.

Želim da se bavim pitanjima koja, poput korenja drveća, prodiru duboko ispod površine i potpomažu stabilnost u svim olujama i izazovima koje život donosi.

Kozmetika će zauvek imati mesto u tome, ali ovoga puta hoću da budem sigurna da pričam o njoj sa svrhom – ne kao o nečemu što samo odzvanja u opštoj vrevi sličnih glasova, već kao o delu šire priče o samoprihvatanju, autentičnosti i unutrašnjoj snazi.

Zašto (stvarno) pauziram pisanje o kozmetici?

Ono kako danas stvari stoje u prostoru u kojem smo preplavljeni informacijama i preporukama, gde novi proizvodi iskaču  sa svakog sledećeg skroll-a i svaki je predstavljen kao rešenje za sve naše nesigurnosti, osećam da nešto nedostaje.

Kao neko ko strastveno voli šminku, dugo sam verovala da recenzijama delim nešto vredno. I možda jesam – u određenom trenutku. Ali sada, gledajući danonoćne preporuke na TikTok-u, stalne haul-ove i večitu trku za sledećim “must-have” proizvodom, pitam se:

zar sve to nije samo još jedan način na koji podstičemo konzumerizam?

Kupujemo ne zato što nam treba, već zato što je neko to predstavio kao “apsolutno neophodno”. I pitam se: da li je to poruka koju želim da nastavim da šaljem?

Šta dalje?

Zadovoljstvo sobom ne dolazi samo od pudera koji odlično prekriva, savršeno dugotrajnog mat karmina ili estetskog tretmana koji vas uverava da ste mlađi nego što jeste. Ljubav prema sebi suštinski se krije u načinu na koji biramo da živimo, u tome kako prihvatamo sebe, u ljubavi prema svom telu i duhu, u sposobnosti da budemo svoji.

Moja trenutna motivacija su priče koje osnažuju, koje inspirišu žene da razmišljaju dublje o sebi, svom mestu u svetu, svojoj vrednosti. I želim da dođem do što više takvih priča.

Individualne preporuke proizvoda ostaju važan deo mog rada, ali na način koji za mene ima smisla, a to je kroz Zoom konsultacije i u okviru individualnih makeup časova i radionica. Takve preporuke su namenjene i prilagođene isključivo potrebama i stilu osobe s kojom radim i zbog toga imaju vrednost.

Takođe, povremeno ću, u newsletteru ili na blogu, spomenuti proizvode koje volim i sama koristim, ali to neće biti ni približno u onom tempu i obimu, u kojem sam to nekada radila, jer jednostavno više ne kupujem pokrenuta hajpom. Kozmetika ima svoju vrednost – ako je kupujemo na kilograme obezvrednjujemo je.

I zato ova pauza nije kraj.

Ona je neophodna da zastanem, da bih mogla da krenem napred sa više energije i jasnoće o nekakvoj svrsi kojoj težim. A sve i dalje u potrazi za lepotom, koja je – sada znam – mnogo manje u onome što vidimo, a mnogo više u onome što osećamo i živimo. 

---

Ako ova poruka rezonuje s tobom, a osećaš se izgubljeno u makeup svetu, pozivam te da se pridružiš mom programu Tvoje lice, tvoja priča, gde možeš naučiti kako da šminku koristiš s lakoćom i na način koji te osnažuje.